Oct 22, 2008

Laze Telečkog nekad i sad


Kuća koje više nema bila je postavljena tako da je jedan ulaz iz bašte, okrenut na ulicu Laze Telečkog 28, prozori spavaće, dnevne i salona na Miletićevu, a glavni ulaz, ujakova soba i još jedan prozor od salona, na Trifkovićev trg. Terasa u dvorištu, šimšir duž staza od ciglica, hortenzije u hladovini pokraj zida; To je bio raj. Tu sam živela godinama, u stvari skoro od rođenja (sa prekidima koji su mi teško padali); Baba i deda su me doveli kad sam imala nekoliko meseci; Bili su stvarno neviđeni: koji bi baba i deda doveli bebu i ustajali zbog nje noćima?! Obožavala sam moju baku, dedu pamtim u par slika i po slatkastom mirisu duvana za lule. Obožavala sam i to mesto gde je ona živela. Bilo je tako lepo, kao da je začarano; Kad zatvorim oči mogu da udjem u svaku prostoriju, pamtim svaku i najsitniju pojedinost koja se nalazila unutra po sobama i napolju u bašti; Znam kako su škripala staklena vrata od trpezarije, kakav zvuk je proizvodila mesingana kvaka na njima; znam ulegnuće u parketu na prelazu iz kupatila u spavaću sobu; vidim peskirani prozor od svetlarnika u kupatilu, pamtim gde je otpala farba sa zida i kako je izguljena bila drvenarija spolja; Znala bih i sada gde da kročim, a da parket ne zaškripi, kako da bešumno otvorim svaku komodu, a da baka ne čuje kako “cunjam”; Znam kako je čarobno izgledao salon pod popodnevnim zracima letnjeg sunca i kako je svetla spavaća soba pre podne; Znam sta je stajalo po ormarima, mislim o tome tek da se preslišam - da ne zaboravim fotografije u ladicama, miris starog namestaja, mebl štofa, dezena zavesa, moleraja, bakine kofere, kapute, njene haljine, moje stare igračke, dedine knjige, lulu i kućni ogrtač, crno –beli Grundigov televizor; Ujakovu sobu, stari radio lampaš, njegove zastavice fudbalskih klubova, pisma “obožavateljki” koja sam krišom čitala, zauvek ostavljena u jednoj od njegovih fijoka, jedno i drugo predsoblje, pa velika vrata...iza njih sneg, drveće crno od vlage i dolaze gosti...sećam se. Crni bakelitni telefon...kuhinja i bela kaljeva peć...špajz i u njemu police, a na policama stelaž-štrafte, tegle sa kompotom od bresaka, krušaka i slatkim od ruža, krastavci i paprike, a na svakoj tegli ukras od krep-papira u boji; Odmah preko puta (Sineoptik), u Laze Telečkog, živela je gospodja Rogulja, a na uglu njene kuće u podrumu mehaničarska radionica u kojoj je bog-sveti-zna-šta, radio Cigan Šaban :-)) Šaban se dao nagovarati, da s vremena na vreme navrati do nas kad nisam htela da pojedem ručak ili riblje ulje; Rečenica Doći će Šaban da te odvede i baci u Dunav (udunav!), radila je radnju, pa sam jela kao za opkladu sve što mi prinesu. U kući broj 26, živeli su Kišovi sa svojom divnom belom spavaćom sobom u oltdojč stilu; Do njih gospođa Jelena Palamarčuk i njen sustanar gos'n Olah. Tetka Jelena je imala modni salon u suterenu. Šila mi je haljine za Vrbicu od teget somota sa belim “bubi” kragnama, “caknicama” i karnerima; "Legenda" kaže da joj je svojevremeno u posete dolazio čuveni doktor Ilić. Doktorova kuća sada je muzej grada Novog Sada; "Udešenu" u garderobu iz tetka Jeleninog salona, vodila me je baka u zabavište u ulici Lukijana Mušickog. Do Palamarčukovih, živela je tetka Olga, bakina najbolja prijateljica i njen muž Ivan Rus. Sa njihovim unukama sam se igrala u dvorištu. Imali su puno sustanara, nasleđe iz posleratnog doba; Među njima i jedna baba Elza. Svaki put kad me vidi štipala mi je obraze i ponavljala Verice mala,(kao, ista sam na mamu) mala Verica, Verice mala, mala Verice, i tako do besvesti; Ulica je dugo vremena imala kaldrmu što nije nikome smetako jer nije bilo skoro nikakvih vozila. U ulicu je zalazio samo fijaker doktora Krstića, službeni auto mog dede i – ledar. Niko nije imao frižider, pa je ledar raznosio led kojim se hrana hladila u posebnim sanducima za led. Jedan takav imala je i moja baka u njenom čudesnom špajzu. Tu su živeli još i Maksa (nekadašnji Maks market)i njegova sestra, malo dalje Dunjin ujak i mati, zatim otac Marka Trbojevića, za koga moja mama kaže da je bio lep kao Belmondo. Njihova terasa bila je tamo gde je sad kaffe Garden. Gospođa Gavanska tek je nedavno prodala kuću skorojeviću, da napravi kaffe kako-se-zvaše onaj što izgleda kao biblioteka. Mica Genova, još jedna bakina prijateljice imala je divan stan pored kuće gde je nekad bio Pan radio, a u sivoj zgradi koja je gledala u prozore naše spavaće sobe, gospođa Dima; Gospođa Dima je na bračno putovaje išla sa 44 kofera i to na krstarenje Mediteranom; Znala sam i druge glamurozne detalje, ali sam ih zaboravila; Šteta, pošto više ne mogu da je pitam. Od starih stanara nema skor nikoga ko još živi u toj ulici, pa čak ni u okolnim ulicama. Sada tu žive neki drugi divlji ljudi koji misle da je vreme počelo kad su oni pristigli.