Jun 25, 2008

Goli godišnji

Ne sećam se da sam na godišnji odmor iz ove moje firme ikad odlazila spokojna; Možda prve godine (kad još nisam znala za jadac), ali toga se ne sećam;
Svake sledeće godine, scenario je bio isti; drhtim od umora kao hrt, očajnički pogled okrećem prema kalendaru, brojim dane; Najzad gasim PC, uzimam sitnice sa stola I odlazim; Na odmor?! MALO MORGEN; sledi košmar;
Prvo ugledam propušten poziv od kog mi se smrzne govno; vrtim film unazad, preispitujem se da li sam ispoštovala PROCEDURU odlaska sa sve javljanjima I Kurti I Murti, Bogu Ocu, šefu, kolegama, da li sam završila odavno završen posao, da li sam isključila rešo ( da sam ih tako slučajno potpalila, čula bih valjda na vestima?!) ugasila (onaj pomenuti) PC, itd. Nakon temeljnog preispitivanja, a pošto mi adrenalin proradi, što od besa, što od straha, počinjem da razmišljam…
Da li ja to prolazim kroz nekakvo iskušenje ili je u pitanju pakost onih koji ostaju da rade, nešto treće ili šta u PM;
Da li sam ja tako važna persona tamo, da se bez mene ne može raditi; Kolega takođe ide na godišnji; hm, big dil; Pošto ni ja nisam tamo, dizajn (koga dizajniraju svi samo ne dizajneri)
će nam zastareti, odumreti, obesmisliti se; Šta li? Ili je potrebno nešto ambulantno izdizajnirati ( kao da sam lekar na urgentnoj hirurgiji, pa treba da dežuram u slučaju hitne intervencije na bilbordu, sa asistentima iz štamparije)
Ne, ništa od svega toga; To je samo sadizam, koji se razaznaje kroz:
  • Telefonskim pozivima, bez naročitog povoda, prvo podsetiti lenjivca da on ne radi – a oni rade;
  • Jedan poziv nema efekta – to bi mogao u svom bolnom mozgu, eventualno, da potisne, pa da se opusti I odmara; (A to se nipošto ne sme dozvoliti – on mora na mentalnom nivou neprestano da komunicira sa maticom!)
  • Ima familiju? Pa ko mu je kriv; Da nema, radio bi isto tako dobro kao i oni, a ne zabušavao na godišnjem;
  • Ima drugog posla, hobije i interesovanja? On ne sme imati drugog posla - to su sve besmislice;
  • Rendaćeš ga dakle, više puta nedeljno, sve dok ne revidira stav I vrati se tamo odakle je tako bezglavo pobegao;
  • Pošto je nažalost (nekakav) zakon na strani lenjivca na godišnjem odmoru, pa mu se eto, isti ne može uskratiti, dajte da lenjom kučkinom sinu ne damo ni trenutka mira;
  • Takođe, treba dovesti u pitanje broj dana tzv. starog godišnjeg, da se slučajno ne dogoditi da je prevrtljivac ušićario koji dan, pa umesto bolovanja koristio godišnji?!Hm? Ako je samo običan prašinar, a ne neko od menadžmenta (koji nikome ne polažu račune, a putovanja računaju kao slobodne dane) onda je SIGURNO krao dane; Stoga proveriti još jednom!
  • A kad se vrati, dočekaće ga špalir sve samih vrednica koje izgaraju od rada...

Jun 13, 2008

YOGA


yoba
Gužvanjac na poslu je iza mene, a ja sam izašla na svetlost dana iz memljivog ofisa; Već nekoliko puta sedela sam u letnjoj bašti i uživala u blagodetima nerada: hladnoj nes kafi uz cigarete, tračarenju s prijateljicama, šopingu, besciljnom tumaranju kroz grad, snabdevanju beskorisnim informacijama tipa - ko, gde, kada, kako - i s kim;
Pregledala sam i šta novosadske butikašice smatraju da je trend ove sezone :-O! (Bože, da li one to i same oblače??!)
E sad, pošto se treba uterati u nov kupaći kostim (koji će biti promovisan tokom letnjih meseci na Štrandu, pod lupom raznih posmatrača) sledeće na redu ovih dana je pronalaženje modela koji je protivno svakom What-not-to-wear principu, pre svega lep!
Nekad me je brinulo da li “nešto kipi” sa strane, od gore i od dole, a sad sve manje; Ruku na srce – ne mogu da budem nezadovoljna izgledom, s obzirom da nije u pitanju skupa nega tela (i duha!), vec genetski potencijal;
À Propos (skupe) nege, pre neki dan rešila sam da se konačno posvetim mom pomalo zapostavljenom telu ( i duhu) . Kao poručena je došla ponuda (sledi ogavna reč...) Sindikata, po kojoj dobijamo ta-da-da-da - PO PUNOJ CENI (niko nema tako dobar Sindikat!) pravo da se po ceo dan, kad god nam padne na pamet, (kao, vreme je neograničeno, iako crkavaš već posle 45 minuta!) naprežemo, skačemo, znojimo, vozimo bicikl u mestu, i šta sve ne, za ništavnu cenu od 70 eura po osobi! Takodje, možes da koristiš saunu, solarijum i masažu al’ u duminama, jer se, naravno, extra plaća. Pa ako ti 100 eura zalegne za fancy fitness centar, sa malo dodatnog troška za higijenski manikir, pedikir, totalnu depilaciju, frizera, od jos brat-bratu - 150 eura, možeš sasvim lepo da izgledaš, i što je najvažnije da se dobro osećaš praznog novčanika – jer ne treba mariti za te odvratne materijalne stvari; Ali, razmišljajući kao uskladiti duhovno i materijalno, došla sam do informacija (to su one nepotrebne s početka priče) o yoga ili joga majstorima (učiteljima!) kojih ima napretek (preselili su se iz Indije!) Oni se distanciraju jedni od drugih (“njegov čas liči na aerobik, bljak!”), iako nama običnim smrtnicima mogu izgledati slično, ako ne i isto; Sistemom eliminacije došla sam do jedne fine, staložene i neverovatno usporene ženice (mora da je u nekom prošlom životu bila kornjača!) koja mi veoma prija;
Inače, u igri su bili sledeći “učitelji”: jedan mahniti, jedan drski, direktorica, jedna što izgleda kao Indijka; jedna što radi na tri mesta (ne u isto vreme, bilo bi suviše spooky!), jedan za koga sumnjaju da je u stvari clan mračne sekte, jedna što radi i za vreme leta, preobraćeni džet-seter i ova moja kornjača; Sve u svemu, na prvom času, istezala sam se koliko sam mogla, pazila da ne ostanem u nekom nedostojanstvenom položaju, pratila instrukcije, disala (ne obično, nego PRAVILNO!) mislila na svoju malenkost jer to je suština – za promenu razmišljati o sebi, a ne o bakaluku; E, da, međutim....Sada kad ja konačno imam vremena i novca, škola yoge je došla do letnjeg raspusta, tako da se vidimo tek u oktobru i to ako se skupi dovoljan broj interesenata!
Do tad, furaću po kući sari sa Portobelo pijace, paliti insens štapiće, ponavljati pozitivne mantre(da pobedim na konkursu, da hm..ono sto prizeljkujem, a ne smem da kazem, itd.., da uzivam u godišnjem, itd.) i pokušavati da se setim nekog od mojih prošlih života!