Jul 21, 2008

šoping



Ušla sam jednom, u jednu “low budget” radnju sa ‘krpama’ u Futoškoj ulici. Radnja ko radnja, ne razlikuje se ni po čemu od mnogih sličnih po celom gradu – mala je, interijer je nedizajniran, roba je drugorazredna - razbacana, izguzvana, okačena na štrkljaste aufingere pa se na majicama prave udubljenja, itd. Ali to je nevažno i na to sam navikla; Ono što je apsolutno šokantno je način na koji se ‘prodavačice’ ophode;
Ovako to ide: Dok još nisam ni kročila na prostor radnje, već čujem unjkavi i bezvoljni glas s besmislenim pitanjem: dobardanmogulivampomoći? (da, možeš, daj mi par stvari džabe, pa da idem; ili - da, odaberi poklon za moju drugaricu, ali tako da joj se obavezno dopadne) takve obično ostavljam bez odgovora i pogleda, sa sasvim jednostavnim – hvala; Osećam, dok stoji i bulji, da se pita na čemu joj zahvaljujem, kad nije ništa uradila; Kad sam baš zla, onda pitam: u kom smislu? što joj potpuno poremeti softver; To ponekad eskalira u manji konflikt, jer joj je ispod časti da ne odgovori, pa se pravi pametna, a zaustavi tek na drugom ili trećem mom otrovnom pitanju; Pošto su i one (prodavačice) na putu evolucije, samo je pitanje vremena kada će početi da kapiraju. To će naravno, potrajati. U međuvremenu ću morati da pronađem način kako da ih sprečim da ne otvaraju vrata od kabine, dok pokušavam da sačuvam malo dostojanstva, zatečena u izbledelim gaćama na štrafte i grudnjaku na cvetiće ili nekoj sličnoj glupoj kombinaciji, u trenutku kada braindead persona proviri unutra sa blesavim pitanjem: hoćeliodgovarati??? Prvi put sam se pitala da li je moguće da mi se tako nešto dogodilo, a kad se ponovilo drugi put, shvatila sam da imam posla sa ozbiljnom kategorijom nevaspitanih individua. To je najextremniji primer, dok su drugi blaži, podnošljivi utoliko što se ne raspravljaš gole guzice, nego odeven; To su primerci iz Skupih Radnji, gde si nepoželjan čim uđeš, jer te persona odmah kategoriše kao nelikvidnu, i vuče se kao crevo dok izvlači robu koju treba da pokaže; To ide uz kolutanje očima, afektiranje, grimase, a na pitanje da li npr. ima još nekakva boja – ona izbacuje podatak o ceni jer uopšte ne sluša i sl. Nema tu pomoći, znam da su pokupljene s konca i konopca, da rade za džeparac i da nisu trgovci, ali zar je moguće da neko može biti tako nevaspitan??

PS. Kao potvrda mojih tvrdnji o prodavačicama, evo jos jednog primera; Juče: Limanska radnjica, a u radnji balavica od dvadesetak godina, nije joj palo na pamet da prekine telefonski razgovor kad sam ušla; Dok sam natenane razgledala ponudu, slušala sam je više od 5 minuta kako je boli stomak, a mora da radi i to sa sve psovkama U.p.m. k.g. i sve po redu gazdi i mušterijama koje eto baš sad ulaze kad je ona dobila menstruaciju, ona ne može, ona će sad da zatvori radnju, itd. Pazi! Za to vreme ja sam pronašla nesto lepo i povoljno, pa hajde da rezervišem, pa dođem poslepodne: Tek će ti ona: Pa mooože, aliii aaako me ne ispalite! Čuj, ISPALITE!? posle svega što sam juče napisala bi mi smešno, pa je uverih sa kaparom da je neću ISPALITI!!!
e, stvarno....