Jan 23, 2009

Čingi Lingi

Čula sam juče:" ...čingi-lingi čarda..." i setila se...
Prošla sam kraj nje bar nekoliko stotina puta. Svakog vikenda tamo i nazad, puta petnaest - dvadeset godina, pa računaj;
Nalazila se u debeloj hladovini koprivića i vrba, na putu prema Baranji, a pre nego oštra krivina zavije ispred restorana Turski Most (koji više ne postoji). Danju, u odlasku, vetrić je mreškao vodu ispod drvene terase, a u povratku, noću, titrali su svetlost i raspojasani zvuci tamburica, žamor veselih ljudi, promukli baritoni i basovi pevača.
Bila je kultno mesto tog doba i okupljalište boema i putnika namernika.
Legenda kaže, da je u prošlosti, zvono koje je visilo na drvetu, oko kojeg je kasnije sagrađena, javljalo razbojnicima da stiže karavan zgodan za opljačkati. Zvono je kasnije služilo onom, ko je zvonio kad je bio spreman "okrenuti rundu" za sve u kafani.
Pretpostavlja se da postoji još od Austro-Ugarske, kad je tu bilo okupljalište trgovaca stokom.
Sećam se da sam bila jednom na toj terasi. Tu sam prvi put u životu dobila sok sa, hm, neidentifikovanim dodatkom - uspravno posađenom cevčicom u čaši (W?).
Nisam smela da siđem sa stolice, da ne smetam gostima, a šetnja između stolova uopšte nije dolazila u obzir. I đavolski sam se bojala roja noćnih leptira oko sijalica.
Posle je srušena, ostali su samo temelji. Šteta.

No comments: