Feb 24, 2009

Gazde i podstanari 1.

Moja baka je skoro četrdeset godina rentirala jedan deo kuće. Kroz taj prostor prošle su razne firme, porodice, tzv. butici, advokati, zanatlije i sl. Kasnije sam od nje preuzela brigu o tome i naravno, kintu, koja je bila moj džeparac. Za sve neprijatnosti koje smo ona i ja doživele za svo to vreme , zbog načina i ophođenja zakupaca i materijalne štete koja ostaje posle njih, ne postoji dovoljno velika novčana nadoknada. Zato se nikada ne isplati davati u zakup nekretninu. Godinu dana pred prodaju kuće, pojavio se mlad momak i zakupio naš lokal. U razgovoru se ispostavilo da je momak sin maminog profesora matematike koji je svojedobno predavao u Jovinoj gimnaziji. Ispostavilo se da je Jovan Nikačev naš jedini stanar koji je bio toliko fin i korektan, da smo zažalili za njim sto puta kad smo se selili iz te kuće. Njega je nasledio novi vlasnik na naš izričit zahtev i molbu da Jovan ostane. On sam je rekao da nikad nije imao takve zakupodavce kao što smo mi. To je bio divan period bez stresa i stvarno zaslužuje da mu pomenem ime.
Tridesetogodišnje iskustvo u posmatranju zakupaca pomoglo mi je da ih dobro ošacujem ali ne i shvatim razloge za njihovu netrpeljivost. Od pomenute kuće kupljena su tri stana, za troje dece - vlasnika, a moja tetka je meni POKLONILA jedan mali stan.
Izdajem ga više od dve godine. Kupila sam ga zajedno sa podstanarom Italijanom. Stan je prešao u moje vlasništvo dok je on bio u zakupu i bio je sav fin dok je čekao da odlučim da li ću ga izbaciti ili ne. Pošto je ipak ostao, jer mi nije padalo na pamet da čoveka izbacujem preko noći, okolnosti su se najedanput promenile; Massimo je prvo govorio da hoće da produži boravak, pa je onda otkazivao; Onda je tražio da ne plaća kiriju mesec dana dok je na putu, tražio je double bed, popravke po stanu i popust. Svi zahtevi su mu ispunjeni, ali on se odjednom predomislio i odselio kod svoje devojke. Upravo u to vreme stigao im je kolega ( a svi rade za nekakvu fantomsku nevladinu organizaciju koja ne postoji na Netu) i kao poručeno im je bilo da ga smeste u moj stan koji je eto, how convenient, upražnjen. Glavnu reč je vodila njegova jezičava italijanska devojka. Ni danas ne znam da li je Ilarija ( Vesela!) uspela da me spanđa lukavstvom, diplomatijom, namerno lošim srpskim, koji nije razumela kad joj se nešto što čuje ne dopada ili nečim što ja još uvek ne mogu da dokučim jer sam suviše glupa, ali uspela je da dobije od mene ključ, sama da pusti čoveka u stan i naplati od njega kiriju(Bog-zna-koliko). On je tamo proveo mesec dana i kad sam najzad uspela da uvijam ključ, videla sam da je odnela bez pitanja, posteljinu bivše gazdarice koju je koristio Massimo i ventilator koji mi je on poverio na čuvanje i rekao da će doći po njega kad se vrati s puta. Kad sam joj rekla da nije red da bez mog prisustva iznese bilo šta iz stana, pravila se da me ne razume. Italijanska posla.
Zatim su na red došle dve klinke.
O, bile su tako slatkorečive i fine i gledale su me zaokrugljenim očima kao spasioca, presrećne što za taj novac dobijaju mali slatki devojački stan na cvetiće i mašnice, sa komforom koji ne postoji tamo odakle dolaze i za koji će morati malo da se oznoje kad završe te njihove menadžerske školice, da bi ga priuštile.
Promena nastupa kod plaćanja prve kirije. Kolika god ona mala bila - nije dobra! Ja, prosto postajem zli vlasnik stana koji jadnicama nemilosrdno dere kožu s leđa. Nisam bosa, nisam gola i šta sad meni treba taj novac?! Jednostavno bi trebalo da u jednom trenutku prestanem da ga tražim i da odj....m! Otkazale su stan ne poštujući otkazni rok, ne plativši zaostala dugovanja i s punim pravom očekujući svoj depozit; U pokušaju da ih dovedem za pregovarački sto, prošlo je nekoliko dana, a onda su se pojavile sa momkom jedne od njih koji je nešto nesuvislo drobio o smislu života, pa sam mu rekla da ućuti ili da pređe za drugi sto jer s njim nemam šta da razgovaram. Kad se razgoropadio, pokupila sam papire, ustala i pošla. Blamaži nikad kraja, pa je taj balavac kome mogu da budem mama, trčao za mnom mašući sa novčanicama kojima je trebao pet minuta ranije da razreši situaciju tako što bi mi ih dao u zamenu za depozit.
Poželela sam da ih zaboravim.
Od treće stanarke se upravo opraštam. Ostaje do 15. marta što mi uopšte ne odgovara jer je u ovom trenutku dužna oko 25.000 za troškove stanovanja, dok će to za mesec dana iznositi za oko deset hiljada više, pa se malo brinem. Od kako je ona u tom stanu, od septembra 2007. nisam uspela da obiđem stan, iako po ugovoru da na to imam pravo jednom mesečno, ali da je ne bih nervirala, nisam koristila to pravo. Učinila sam to juče, bez najave. Unutra, katastrofa. Nitraga od cvetića i mašnica, ali prljavih gaća i prašine koliko voliš (ako voliš) Ali nebitno;
Rok za plaćanje je bio prošao 15. a pošto nikad nije platila pre 20. nisam se nimalo uzbudila. Intuicija mi je ipak, govorila da nešto nije u redu. Pošto nije odgovarala ni na jedan telefon, prikupila sam informacije o dugovanjima. Imala sam šta i da vidim. Gospođica nije odgovarala na telefon sve do nedelje, a kad se javila, saznala sam da nije u gradu, a nije zvala jer, kaže, i onako nema novca da plati(?!)
Pokušavajući da uspostavim kontakt, ne bih li saznala kakve su joj namere po pitanju dugovanja, kirije i naših odnosa u buduće, prilično sam se namučila. Kad se najzad javila na telefon, posle njene histerične tirade, a pre nego što sam i sama pohisterisala, uspela sam samo da je pitam čime sam zaslužila takvo bezobrazno i nepristojno ponašanje. Tad sam i saznala šta su mi prava, a šta obaveze. Jedino što nije zgodno je to što ona stanuje kod mene, a ne ja kod nje.
Činila se kao fina devojka iz predgrađa.
Ne znam šta ću raditi posle 15. marta.
Verovatno, u stvari sigurno ću ga popraviti, očistiti i urediti lepše nego prošli put. Onda ću dati oglas da izdajem stan. Odličan, komforan, s balkonom, odvojenom kuhinjom sa posuđem, klimom, mašinom za veš, divnom, svetlom, uređenom dnevnom sobom na istočnoj strani, ugrađenim plakarima, kablovskom TV i Internetom, kompjuterskim stolom, fixnim telefonom, tuš - masažerom, itd, itd.
E, super, sviđa vam se?
Dobro je, pošto ste sad videli ono u čemu nećete stanovati.

No comments: