Sep 18, 2009

Dnevnik ruskog vojnika

For a 64 years my family treasures a diary of a Russian soldier, found near my grandfather's village 1945.

My father say:

ATANTAEV NURASHI SASHA

It have Sashas notes which may have been his diary.Beside his there are few other names in the diary, those who have also written in it.
A Vederchik
Andrei Bodjanskii
S Inokos
Shashik
My father Rade found the diary in the battlefield trench in the Spring 0f 1945. It wascovered in mud and blood.
The battle on that field took place sometimes earlier, autumn 1944, mid November, after the breakthrough of enemy lines at Batina, Baranja. (Todays territory if Croatia)
We did not know what to do with it.We did not want to hand it
over to some irresponsible people, so perhaps we turned out to be irresponsible.
I did speak to few Russian emigres, learned persons. They claim
that Atantaev was not Russian. He might have been the member of
some Kavkaz minorities, from deep Asia. Maybe he was settled in Rusia.
64 years has passed by since that battle day. Atantaev would have
been at least 100 years old now. The question is are there any descendants from the first generation of his relatives.
The question is also what does one's life means in Russia when Hitler
killed 20 million in the war, and also before and after that Lenjin and
Staljin killed another 20 million of their own.
I do not believe that Sasha is that important to them now.
So I never knew what to do with Sasha's diary.
Nor do I have any idea .

April 2008 M.N.

Већ 64 године моја породица чува дневник руског војника, пронађен недалеко од дединог села 1945. године.
Мој отац каже:

Атантаев Нураши Саша Ово му је ваљда некакав споменар. Има ту и неколико других имена, оних који су му нешто уписивали:
А. Ведерчик
Андреи Бодјанскии
С.Инокос
Шашик
Споменар је нашао мој отац Раде у рову. Био је блатњав и крвав. Нађен је, као што је и написао Раде, у прољеће 1945.
Битка на том пољу се одиграла нешто раније, у јесен 1944, средином новембра након пробоја код Батине (територија данашње Хрватске).
Нисмо знали шта да радимо с тим. Нисмо хтели га хтели дати неодговорним особама, па смо можда ми испали неодговорни.
Консултовао сам неколико Руса, емиграната, учених особа; Они су тврдили да Атантаев није Рус. То би био припадник неког народа од Кавказа па према дубокој Азији; Или је досељен у Русију.
Од тог ратног дана прошло је 64 године. Сада би Атантаев био бар 100 година. Питање је има ли потомака из прве генерације или рођака.
Питање је и шта у Русији значи један живот, када их је Хитлер убио 20 милиона у рату, а прије и послије тога са Лењином и Стаљином сами су убили још 20 милиона својих.
Не вјерујем да им је онда важан један Атантаев Саша.
Тако, никад нисам знао шта да учиним са Сашиним споменаром. Ни идеју нисам имао.
април 2008, M.Н.




ПС: Сада сам ја чувар дневника, и једина идеја коју ја имам је да окушам срећу са Интернетом.
PS: Now, I'm the treasurer of the diary, and only idea I have is to try with Internet.

2 comments:

Предраг Милојевић said...

Tanja,
bilo bi lepo kada bi povremeno objavila poneki odlomak iz tog dnevnika.

Tanja said...

Što da ne! Meni je jedan Rus obećao da će mi prevesti kad bude imao vremena; Taj dan nikako da dođe :)) Meni ruski, pogotovo rukopis, ništa "ne govori", ali mogu da objavim, možda će neko razumeti...Uskoro.