Sep 11, 2009

ono kao kriza

Ne znam da li mi se čini ili zaista ima više onih koji žickaju novac (ono-kao-kriza), da ne upotrebim gori izraz - prose, pošto mi se ne čine svi kao prosjaci;
Evo danas na primer, izlazim iz Merkura, tek, saleti me muška osoba; Ni ne pogledam ga, jer po stavu i načinu na koji mi se obraća odmah zaključim da nije dobar frajer kome sam se učinila kao dobitna kombinacija.
Meni naime, prilaze isključivo Jehovini Svedoci, prosjaci i oni što pričaju sami sa sobom po ulici; A stav ovog mladića bio je onaj lažno skrušeni, ištući i nepokolebljiv, sa sve papirom u ruci, na kome nešto piše;
Baš sam mislila da ga pročitam natenane, onako sa Kurverovim kutijama iza kojih jedva virim. Istrajno me prati do auta, ja dignem pogled - kad ono debeljko od pretprošle zime; Lice koje jednom vidim - ne zaboravljam. Naime, te zime, opet ja iz Merkura - hladno, magluština, minus...Odjednom, stvori se ispred mene isti ovaj mladić i drhtureći zatraži novaca za autobusku kartu, da ode po majku, da je vodi u bolnicu, da ovo, da ono...Bez dvoumljenja izvadim nešto novca i dam mu u ruke. On se zahvali, okrete se i ode. Nešto mi bi čudno u načinu na koji se u trenutku opustio i laganice odšetao. Sednem u auto da vidim gde će; On nonšalantno obigra krug i ode u mračni deo parkinga, uđe u jedan auto u kome sedi mlađa žena, preda joj nešto u ruke (novac) i ponovo izađe.
Zato mu danas odbrusih: E, reko' upamtila sam te, ne'š me više prevariti! On se zabezekne, zbuni i umakne dok si rek'o piksla.
Posle mi je bilo smešno kako sam ga prepala.

2 comments:

Stevo said...

Dobar vid novčanik spašava :D :D :D

uncafediarte said...

LUD ZBUNJENOG A MESEC SIJA