Jul 27, 2010

odmor (umor) 2. deo

Čitave prošle godine ostavljala sam na stranu deo novca od rente za stan. Do maja meseca, skupila se tu, za mene prilično značajna svotica od 800 eura. To kažem, tek toliko da se zna šta je za mene značajna lova; Iskreno, nisam ni slutila da ja mogu da uštedim. Namera mi je bila i da kaznim Darlinga što neće ići sa nama, i to tako, što ću mu prećutati ušteđevinu i napraviti se sirota i naivna, te iskamčiti jednaku svotu za zgodan aranžman koji sam već rezervisala, a ušteđevinu ponesem i slatko potrošim njemu uzdravlje. Rečeno - učinjeno!
Sve mi je glatko pošlo za rukom, i ne samo to, već je dušica dobila, neverovatno, ali istu količinu džeparca od baba, deda, tetki i ostalih pred sam put, te smo se nas dve, pune k'o brod, spakovale i ukrcale krajem juna na avion - pravac Rodos!
Svašta su nam napričali o Rodosu. Najviše o tome kako je skupo, pa onda, idealno za šoping, prelepo, predivno, itd...Nešto je tačno, a nešto malo morgen.
Moj prvi utisak je asocijacija na Sus, u Tunisu, samo kudikamo čistije, (zapravo, zbilja čisto) urednije i manje orijentalno. (Hm, pa možda kad se sve to sabere, ispadne da i ne liči...) Preovladavaju veliki hoteli, što ja baš ne volim. Gotovo da i nema drugog tipa smeštaja. Muzika trešti iz svih restorana, sa svih strana, kafića i iz zvučnika, a neki mladi nose i I-Pod sa zvučnicima (dušica je poželela isti, pa da i ona može da doprinese halabuci), koje bez pardona uključuju dok se sunčaju na plaži, i to tako ceo dan, pa sve do sitnih sati. (Razlika - muzika je evropska, nema teheranskog prizvuka i onog užasnog ćurlikanja tunižanki)
Sa aerodroma do hotela sve je išlo kao podmazano. Stigli smo rano ujutro, oko 7 i začudo odmah dobili sobu. Ništa od mrcvarenja po foteljama ni kafeteriji sve do podneva, kako to obično bude. Takođe, neverovatno, ali dobili smo božanstven doručak i to u 7 izjutra! Švedski sto, a na stolu svega, pa naposletku i moj omiljeni Yellow Label Lipton Tea!!!
U poređenju sa fasadom i foajeom hotela, koji su doterani u modernom, recimo, minimalističkom, svedenom stilu i lifta koji je sav niklovan, pun sjajne svetleće dugmadi (do kraja nismo svima provalile namenu), i izgleda kao modul za teleportaciju (zbog toga nismo svu dugmad ni ispritiskale - za svaki slučaj!), soba koja nam je dodeljena, bila je kao komforna i lepa zatvorska ćelija. Znam iz filmova. Kao Hanibala Lektora, npr. Ono što me je baš porazilo je kupatilo u beton sivoj boji sa aluminijumskom kvakom na vratima kao iz šinobuskog WC-a, ako neko zna za retro pojam "šinobus" biće mu jasno, a ako ne, dovoljno će biti da odsedne u tom hotelu), a i zato jer je meni kupatilo najvažnija prostorija svuda gde trenutno živim. Srećom da nismo "razbacane", pa smo vrata od kupatila uspevale da otvorimo i zatvorimo samo ako zagazimo u tuš kadu. Toliko o skučenosti. Zatim, potrošnja vode u kupatilu je ograničena na vrlo originalan način; Ako je mlaz suviše jak ili voda teče suviše dugo, kroz rešetku na podu, muljava voda izliva se po pločicama, pa smo morale oprezno, jednim okom da nadgledamo tu rupu i pratimo situaciju, da ne bismo prale zube u vodi do članaka. Ne bih se dalje bavila inventarom i dezenima draperija i izgledom mini-frižidera, jer mi to podsećanje budi sumorno raspoloženje, a i tiče se nedostatka estetskih elemenata koji i nisu bili obećani u aranžmanu, pretpostavljam.
Drugi dobar utisak je, da je vazduh vrlo čist, jer stalno duvka vetrić ili baš dosta konkretan vetar. Plaža je bila lepa, a skupe ležaljke štrokave, kao i drugde, uostalom.
Pošto se gadim štrokavih ležaljki, kompulzivno sam nosala svaki dan dve kineske asure kao prvi sloj, a dva velika peškira da posluže kao drugi; Pa onda, da ne bi brisale lice s onim peškirima na kojima držimo guzice, morala sam da nosim još jedan; Zatim, dve kreme za sunčanje, dve knjige beletristike, poveći fotoaparat (ne volim "idiote"), dioptrijske naočare, jedna do dve flašice vode, cigarete i upaljač, mali neseser sa mojom mini-apotekom bez koje nikad ne izlazim iz kuće bilo gde da se nalazim, dva mobilna telefona, pti-ber ili neki drugi suvi keks ili grisine...Dakle, nosanje to čudovišnog cegera na plažu je bio kao put za Golgotu, naročito drugog dana otprilike, kad drške počnu da mi taru i ljušte upaljenu kožu ramena. Svako jutro sam preispitivala sadržaj torbetine, da odredim prioritete, no ništa se nije moglo izbaciti. Bilo je to pravo iskušenje.
Samo što bih stigla na plažu i svalila taj balast sa sebe, te zalegla, baba koja naplaćuje je već vrebala sa stolice kao zapeta puška i dolazila da naplati izležavanje. Posle toga smo mogli da se prepustimo dokolici, kupanju, čitanju, sunčanju i studiranju okoline. Plaže, kao i sam grad prepun je nordijskih naroda i Francuza, što mi je donekle razjasnilo plaćanje jela i pića po ostrvu, u zlatu. Pored neverovatno čistog i tirkiznog mora, najlepše od svega na plaži bile su te Vikinške žene koje su prezgodne, plave i jako lepe kada izađu iz akutne faze opekotina prvog stepena. Doduše, lepe su do otprilike svojih četrdesetih, kada iz gabarita Barbike prelaze u gabarite Teletabisa, koliko sam primetila.
Potrebno mi je, ne, u stvari nije mi potrebno uopšte bilo gde da idem, ali kad sam već na moru tri dana su mi dovoljna i tad bih mogla polako da krenem kući. Pošto je povratak neizvodljiv zbog mnogo razloga, ja počnem da se vrpoljim između trećeg i petog dana; Sedmog, očajavam...To se naravno, ne vidi niti bih kvarila dušici raspoloženje na taj način. Ali, između petog i sedmog dana je krajnje vreme za moždane i fizičke aktivnosti, te stimulaciju lepotom i to je trenutak kada se kreće u Obilazak. Stari grad koji nije ni nalik na stari grad sa recimo Krfa, koji je za mene idealan. već je kao ogromna Baš Čaršija, kad već moram da tražim poređenje i iz tog razloga mi je bio dosadan i gadan do besvesti. Osim toga, pun je trica, kineske robe, plastike, neukusa i kiča; Restorani su preskupi, a poslastičarnica i kafea gotovo da i nema. Pa dobro, ima neki šarm, no ne sviđa mi se ta orijentalna arhitektura i celokupan utisak koji podseća na Tursku. Ali šta sam mogla? To je problem s letovanjem - nemaš pojma gde ideš i kako će to sve da izgleda; Nisam mogla da kažem: E super, ovo sam videla, nisam baš oduševljena, a sad idem dalje, da se ukrcam na bus i siđem na sledećoj stanici, pa da vidim da li će sledeći grad odgovarati! Dakle, bila sam tu gde jesam i radi dinamike, optimizma, radoznalosti i uopoznavanja nečeg novog nastavile smo provod, ali sa istraživanjem znamenitosti; Tako smo prepešačile nekoliko kilometara izvan grada u potrazi za Akropolisom, antičkim stadionom i teatrom koji su nas razgalili kad smo tamo stigle s dušom u nosu; Vredelo je svakog metra puta. sledećih dana smo u nekoliko navrata odlazile u, i oko srednjevekovnog templarskog zamka: Božanstven! Dva dana smo razgledale arheološki muzej, a i to nam je bilo malo. Kakav li je tek onaj u Atini, stalno sam se pitala...Uplatila sam i izlet u Dolinu leptira, koja se ne sme propustiti; Rezervaciju sam izvršila u jednoj agenciji u samom gradu. Cena izleta je bila 12 eura, iako bih platila i više da su tražili. Kad smo tamo stigle, tražili su da platimo ulaznice od dodatnih 5 eura, što naravno, nije bio dogovor u agenciji. Mislila sam da ću protestovati po povratku u grad, ali sam bila prezadovoljna što sam videla takvu retkost u prirodi, da bih to sebi kvarila prepirkom. Kad smo sve to obišle, do kraja smo ponavljale ustaljenu šemu hotel-plaža-hotel-šetnja, pa u krug.
E da, šoping! E pa ništa od šopinga. Koliko sam mogla da primetim, ima dosta zatvorenih radnji kojima još uvek spolja visi tabla sa logom, pa može da se nasluti nekadašnji sjaj. Biće da ih je kriza ipak malo uzdrmala. Ima skupih radnji, ali malo, a ima i ono što nam se i ovde više, smučilo, pa nismo ni ušle Zara, mango, PullandBear, Benetton, bla, bla...Postoji desetak radnji koje prodaju kišobrane! Ne znam zašto u gradu koji ima 350 sunčanih dana godišnje ima toliko tih radnji, ali kupili smo ih nekoliko da razdelimo kao poklone. Kažu, ako kupiš sebi kišobran na Rodosu, vratićeš se tamo kad-tad.
Moja dušica je zadovoljna, bilo joj je lepo, što znači da sam se dobro vladala, i htela bi da ide ponovo, pa je kupila kišobran.
Ja nisam kupila.