Nov 2, 2010

Prozna igra

Filoblogija: Prozna igra
Beskrajna ispovest
Sedim na platformi električnog tramvaja, i potpuno sam nesiguran u pogledu svog položaja na ovom svetu, u ovom gradu, u svojoj porodici. Čak ni uzgred ne bih umeo reći kakve bih zahteve u bilo kom smislu mogao s pravom da postavim. Ne mogu se ničim braniti što stojim na ovoj platformi, što se držim za ovu ručicu, što dopuštam da me nosi ovaj tramvaj, što se ljudi sklanjaju pred njim ili idu mirno, ili se odmaraju pred izlozima. - Istina, to niko i ne  zahteva od mene, ali to je svejedno. 
Čitav moj život bio je splet čudnih okolnosti. Čini mi se kao da nikad ni na šta nisam mogao da utičem. Sve što sam gradio i u čemu sam uživao s vremena na vreme bi zbrisao nekakav nepredviđen događaj. Protratio sam vreme na pogrešne procene, pogrešne prijatelje i pogrešne žene. Žene. Nekad su mi šaputale, sada sklanjaju poglede...Samo ljuštura sam. Gazio sam se nemilosrdno. Gazili su me. Mogao sam biti sve i nisam mogao biti ništa. Da sam barem znao, da je  sav onaj sjaj koji mi je prolazio kroz ruke, samo iluzija u koju sam hteo da verujem. Kako sam mogao znati da će s njim nestati sva ljubav i svi dobronamerni ljudi oko mene. Onda, kad sam zamenio dane za mamurna jutra, ljubav za lepljive dodire, sladak zalogaj za oporu tečnost, krv za vino...Ko sam ja. Ima li me. Sad vidim sve potpuno jasno, vidim svaki svoj pogrešan korak, čujem svaku pogrešnu reč koja mi u svesti odzvanja kao gong i potresa telo. Nemam više snage, znam to, osećam. Kasno sam se probudio. Oko mene je mrak, miris tuđe žene, hladan čaj od sinoć i kocka čokolade. Večera. 
Čujem muziku, čujem glasove, odakle li dolaze...Snoviđenje ili blizak kraj? Treba mi oslonac, treba mi dodir. Moram da izađem, nije sve izgubljeno, potražiću najbližu svetlost. Čemu da se nadam....Sedim na platformi električnog tramvaja i potpuno sam nesiguran.

5 comments:

Retka Zverka said...

Kratko i jasno. Bravo koleginice! :)

Valentina Đorđević said...

Nije mi palo na pamet da taj početak može da se razvije u ovom smeru :) Lepa priča.

Moj tzv. život said...

uuu-jeeee! THNXS! Baš ste me obradovale!

emo_serpica said...

fina priča, bravo za Tanju!

Moj tzv. život said...

Šerpice, pa gde ste vi? nema vas takp dugo! hvala na komplimentima!