Sep 9, 2010

Minnie

Moj pas je mali i sladak. Kao čigra je. Ponekad mi se čini kao da mogu razumeti šta želi da mi kaže; Voli rutinu i naše male, svakodnevne rituale; Kad bi mogla da govori, ja zamišljam da bi to izgledalo otprilike ovako:

Kad uđem u stan:

Stigla si! Stigla si! O najzad si stigla! Jupi! Jupi! O hvala bogu da si stigla, zašto te nije bilo tako dugo, gde si dosad pobogu, zašto si me ostavila, zašto si me ostavila, ok opraštam ti, podigni me, podigni me, mazi me, češkaj me, daj da te poljubim, još jednom, pa još jednom....Odmah ću ti doneti lopticu!!!! Jupi!

Kad dođem iz radnje:

Kesa?! Kesu si donela??! A-ha, nije prazna...Ček' da vidim sta ima u kesi...Da ne diram? A što da ne diram??!
Šta ima za klopu, šta ima za klopu, jesi li mi donela nešto, šta si mi donela, hm...ima l' nešto konkretno!? Nema, a? Mmmm... frižider, hm, može, pogledaj, podigni me da i ja vidim... Hmm.... Hoćeš se možda predomisliti i dati mi ono meso ili da ipak krenem s briketima???

Odlazim do svoje sobe...

Gde ćeš sad, tek si stigla, a? Gore, ok, 'ajde gore, idem i ja, a šta sad radiš, a je'l mogu i ja? Divno! Čarapeeee! Lu-di-lo!!! Vidi kako mogu da je zavitlam!! A?? Dobro, ako ne daš tu, uzeću drugu!! Zašto ne može?! Šta je sad, nećeš da se igraš? A što nećeš? A deka? Hoćeš da ti dovučem deku? Da ostavim? Zašto da ostavim?!? A što nećeš?
Znam! Hoćeš da izvučem pidžamu iz ormara! Ni to nećeš? Što da ne diram?? A što nećeš? Gde ćeš sad? Dole? Malopre si bila dole! Ali hajde, idem i ja dole...Ponekad te uopšte ne razumem, gore, pa dole...?!
Popodnevni odmor uz TV:

Šta ćemo sada raditi??? Trosed!!?! Diiivno! Svi na trosed!!! Što me guraš? Da siđem? Ja bih gore!! Ne razumem?! Ne mogu da se smirim, hajde da se igramo, hajde da se igramo! Znam!! Doneću ti kost! Baci mi kost, a ja ću ti vratiti, hajde, hajde!!! Hm!? Nećeš kost??? Gle' kako ja sama sebi bacam kost!! Hm? Zar nije cool?! Dosadna? Šta je to "dosadna"??!
Neka klopa?

Pseći lavež i slika psa na TV-u:
(bez šale - ona VIDI I ČUJE pse na TV-u i onda "poludi"! :))

Mf...mf...Ček' da čujem, Ček' da čujem...Čujem nešto...Pas!!! Gde je pas?! Gde je pas, čujem psa! Gde je? Gde je? Gle'! U kutiji! U kutiji je pas! Pogledajte!!!! Ček' da vidim, ček' da vidim, gle, pas je u kutiji, pogledajte pas je u kutiji, pogledajte, pogledajte!!! Što da ćutim??? Zar ne razumete šta je sad rekao??? Gle, eno ga opet!!! Hajde dobro, ćutaću...Ništa ne shvatate...
E, a da se igramo???

Ulazim u kupatilo:

Ideš negde? Gde ćeš sad?? Igraćemo se??! Hajde da se igramo! Hajde, hajde!
Gde ćeš? Hm? Hm? Opet ćeš da se zatvoriš? Mogu i ja? Mogu li? A što ne mogu?! Ok, čekam te ispred! Jeee, izašla si, izašla si!!! I šta ćemo sada raditi?? Kost? Čarapa? Klopa? Šetnja?

Šetnja:

JEEEEEEEEEEEE, zvecka povodnik! Uraa ,uraa, uraaa, idem napolje, idem napolje, ček' da kažem komšijama, ček' da kažem komšijama, idem napolje, jeeeeeeeeee, idem napolje!!! Otvaraj vrata, brzo, brzo, otvaraj, idem napolje, idem napolje, jeeeeeeeee!!! Zovi lift, zovi lift!!! Grebaću po vratima, brže će se otvoriti!!!!

Brzo do grma...samo sekund.....ovde ću.......i ovde ću malo........ček' da pomirišem, da vidim ko je prošao ovuda, čekaj, pa čekaj malo....ha, znam, to je pekinezer od prekoputa....hm........a ovo je dogo sa štrafte; Kad pre izađe!? Ne vuci me, moram da pronjušim, to je jače od mene...momenat samo...

Eno je pudla, eno je pudla!! Eno je mrska pudla!! Skloni se!! Skloni se sa staze!!! To je moja staza! Moja staza, moja staza!!!!To je moja staza!!! Moja staza....moja staza......mf...
Mf, mf..I ne prilazi više!!! Sređeno. A? Šta kažeš? Jesi' ponosna na mene??
Spavanje:
Idemo? Ležemo? Hm? Hoćeš se sad skrasiti da mogu i ja da legnem? Gde ćeš sad? Zašto sad tu sediš? Unutra, napolje, unutra , napolje...Šta ti je?? Dokle više??? I utišaj TV...spava mi se...

Sep 3, 2010

Bila sam ovisnik :)



Kad je dušica bila mala, igrala je igrice. Najviše je volela Tarzan igricu, kojom sam i ja bila oduševljena; Obožavala sam da gledam njene male prstiće kako vešto tapkaju po tastaturi. Imala je sposobnost da se potpuno uživi u igranje (Jel' da skočim u vodu?? Ovaj me napada!) i da doživi egzaltaciju kad sa Tarzanom dođe do nekog cilja. Njegov životni put je bio prepun uspona i padova, te najneverovatnijih avantura i opasnosti; U nekim momentima sam morala da uskačem kao gerilac da ih oboje kurtališem po nekog besnog tigra, otrovnih žaba ili da mu pomognem oko preskoka sa lijanom, s koje je, isfrustriran, padao milion puta sve dok se softver ne zaglupi od bezbroj pokušaja.
U tom periodu sam raspolagala svojom voljom onako kako sam htela.
A onda je došla Lara Kroft.
Sve je počelo potpuno naivno. Obe smo bile očarane Larinim nadljudskim sposobnostima, veštinama, baratanju oružjem, okruženjem, i naravno time što smo u svemu tome mogle da učestvujemo. Dete je igralo malo preko dana, a ja sam zaglavljivala do sitnih sati i ujutro zapinjala preko podočnjaka. Sam Bog zna koliko sam dragocenog vremena izgubila trčeći kroz džunglu, po ruševinama Angkor Wat-a, pucajući u kobre, izbegavajući šiljke iz patosa, verući se po stenama Nevade, pazeći na otrovne strelice i ratujući sa besnim majmunima, te klepajući po glavi raspomamljene mumije, unapređenim kung fu zahvatima (Ctrl+shift+Up)...
Kad je stigao Angel of darkness, bila sam još vrlo daleko od skidanja, ali sam zato bila potpuno opčinjena njenim novim sposobnostima, novim alatkama, moćnim oružjem i ženskim atributima, sa sve laganim pokretima kukova i kosom koja vijori, very realistic :)) A najbolje je tek trebalo da stigne...

Postupno sam počela da shvatam da stvar izmiče kontroli; Znak za uzbunu pojavljivao se u stresnim situacijama u mom stvarnom životu, kao na primer na poslu; Zamišljala sam goleme kamene kugle kako rulaju kroz hodnik prema direktorovoj kancelariji, aktivirane lakim pritiskom na prašnjavu rupu u zidu ili kako cela poslovna zgrada nestaje jednim okretom zagonetnog, drevnog actečkog mehanizma koji iznenada otkrivam u dvorištu preduzeća. Vešto sam baratala Desert Eagle-om u pravcu nekih ljudi i bilo je tu i nešto krvi, ali ne bih trenutno ulazila u pojedinosti te maštarije...Kad sam u toku jednog deadline-a tražila izlaz iz nivoa, znala sam da je dosta mog igranja.

Iz tog vremena ostala nam je cela kolekcija igrica, svakoj po jedne maslinasto zelene cargo pantalone, posteri, dva igrana filma i privezak za ključeve u Larinom liku.

Mislim da smo posle dosta duge pauze, potpuno spremne za poslednju verziju: Guardian of Light upravo je izašao, a Underworld smo prešle više nego uspešno! :))