Oct 15, 2011

Poruka u boci

Jednom sam od pravog, pravcatog mornara, (koji je bio moj momak, uzgred rečeno, oficir) dobila poruku iz boce, koju je bacio u more u Mesinskom tesnacu, kod Sicilije. Ribari iz tog kraja znaju za običaj, pa kad naiđu na te boce, izvade pisma i pošalju ih na priložene adrese. To me je potpuno fasciniralo. Čuvam je i danas.
Napisati post ili štogod drugo na Internetu, tom ogromnom prostranstvu, za mene je isto kao baciti takvu bocu u more: Nikad ne znaš gde će otplutati, ko će bocu otvoriti i do koga će poruka stići.
  •  
 Pre dvadeset godina, morali smo napustiti jedan grad u kome smo živeli; Mislili smo da je to privremeno. Predmete sentimentalne vrednosti ostavili smo kod najbližih komšija, a poneli samo lične stvari. Glupo, zar ne? Ali s obzirom da smo imali svega nekoliko sati za sve odluke....Ko je mogao da pretpostavi...
Jedni su predmete vratili. Klub fotelje, sto, jedna mrtva priroda (Cveće) ulje na platnu i lampu sa roza abažurom;
Drugi su na čuvanje primili nekoliko slika, ulja na platnu: Slavsku ikonu, moje studentske radove i radove mojih kolega (neki su sada svetski poznata imena) i tri ulja koja su pripadala mojoj baki. Nazad smo dobili samo slavsku ikonu. Baš me čudi.
Nismo imali kome da se žalimo tada, a možda smo imali i važnija posla. Nisam imala niti jednu fotografiju bilo čega. Pre desetak godina setila sam se nekakvog starog VHS snimka; Pravili smo ga zbog sasvim intimnog razloga koji veze nije imao sa snimanjem stana. Kad sam ga pregledala videla sam i ono što je ukradeno. Pošto sam ja spora, ali dostižna, tek nedavno sam ga prebacila sa VHS-a na DVD, pa sa toga napravila capture, itd, itd....Film je dugačak, pa sam ga maksimalno skratila, izbacila sebe kako se muvam naokolo, montirala "kao nogama", totalno trapavo, ali on je tu samo kao corpus delicti.


video


Puštam sada ovu moju "poruku u boci", možda je struje odnesu u dobrom pravcu, možda neko, nekada ovo pročita, pogleda slike...I ko zna...


4 comments:

BoianaBosh said...

moram samo da kazem da sam fascinirana citavim tekstom, videom, pricom. Mislim da je ovo jedan savrseni pocetak projekta koji se moze razviti u nesto sto ce pokrenuti ljude da razmisle,a mozda i pronadju i vrate neke od stvari iz videa. Imam neku neopisivu zelju da se ovo prosledi dalje...
pozdrav!
http://boianabosh.tumblr.com/

Moj tzv. život said...

Hvala Bojana na podršci!

Bibiliemili said...

Dom je tamo gde je porodica...tako da ono najvrednije imas, nadam se...ali nadam se i verujem i u cuda...da vratis svoje uspomene bilo bi neverovatno lepo cudo!..:-)
ps. Sve pohvale za tvoj sajt i tekstove!! Ja pokusavam ta provalim taj blogger da tekstove rasporedim po temama, kao ti..ali mi ne uspeva...a bilo bi to moje cudo..:-))

Moj tzv. život said...

Da, da, imam. To mesto ionako nisam nikad smatrala domom. Smatram se, dapače, vrlo srećnom, jer sam ja jedna od retkih koja je imala gde da ode; Poenta je nešto drugo, a to je tema za neki sledeći post, da ne bih sada išla u širinu;
Što se tiče tekstova po temama, treba samo da odeš na kontrolnu tablu, odabereš DIZAJN, gde ćeš videti raspored elemenata kao na blogu i da dodaš gedžet - "teme"...Posle toga, kada napišeš post samo daš ime temi iz posta...