Portir "šerif" i lenja koza iz Vojvođanske banke

Dozlogrdilo mi da stojim u pošti, pa da bih ubrzala stvar jer mi Telenor već diše za vratom, reko' idem u banku spremna da platim njihove bezobrazne provizije; Kad ja tamo, a portir na vrata, sa gde'sti pošla isturenom bradom i pitanjem u očima; Pokažem na vrata gde piše od kad do kad smem da uđem, jel' već čet'ri? Oćel' autobus da vam pobegne il' šta? Kaže mudrijaš ma nije, nego zavisi od količine uplatnica koje imaš, jer su već u niskom startu za tutanj s posla; Ja reko', manemoj, a koji je limit?? Dok je obrađivao pitanje u portirskoj glavudži,  prođem mu ispod pazuha na PRAZAN šalter. Priđem, dobardan, kažem, a mrcina me kobajagi ne konstatuje, broji kintu, slaže papirčine, maltinisam rekla šta radi; Poluspuštenih kapaka ne gledajući me i ne mičući usnama prolaprda: Kolko? (Koliko  ih imam, uplatnica. prim.prev.) Molim? A-ha, čet'ri...Mrcina obesi facu, lizne prstekanje i naljušti mi četiri opšte; Proturi ih kroz okance, a ja sve ne verujem; Reko' ŠTA JE OVO?  Koza je naravno čula razgovor s portirom, pa da bi me kaznila što dolazim POLA SATA pre kraja njenog Svetog radnog vremena i da bi se naslađivala dok ja žvrljam i prepisujem, pokušala je da mi uvali ono što ona treba da uradi. Pazi, da prepisujem podatke za Informatiku, Struju, SBB(mafiju) i Telenor?! Boleće me baš pedu da se bečim i još bez naočara! Vurim te uplatnice u pravcu iz kog su stigle, one se razlete ko leci iz aviona, a ja se još i izbečim se na nju:  JA DA VAM POPUNJAVAM UPLATNICE  ZA TU DEBELU PROVIZIJU ŠTO VAM PLAĆAM, ZNAČI NIKAD! POBEDILI STE, KONAČNO MOŽETE KUĆI.