Portir "šerif" i lenja koza iz Vojvođanske banke

Dozlogrdilo mi da stojim u pošti, pa da bih ubrzala stvar jer mi Telenor već diše za vratom, reko' idem u banku spremna da platim njihove bezobrazne provizije; Kad ja tamo, a portir na vrata, sa gde'sti pošla isturenom bradom i pitanjem u očima; Pokažem na vrata gde piše od kad do kad smem da uđem, jel' već čet'ri? Oćel' autobus da vam pobegne il' šta? Kaže mudrijaš ma nije, nego zavisi od količine uplatnica koje imaš, jer su već u niskom startu za tutanj s posla; Ja reko', manemoj, a koji je limit?? Dok je obrađivao pitanje u portirskoj glavudži,  prođem mu ispod pazuha na PRAZAN šalter. Priđem, dobardan, kažem, a mrcina me kobajagi ne konstatuje, broji kintu, slaže papirčine, maltinisam rekla šta radi; Poluspuštenih kapaka ne gledajući me i ne mičući usnama prolaprda: Kolko? (Koliko  ih imam, uplatnica. prim.prev.) Molim? A-ha, čet'ri...Mrcina obesi facu, lizne prstekanje i naljušti mi četiri opšte; Proturi ih kroz okance, a ja sve ne verujem; Reko' ŠTA JE OVO?  Koza je naravno čula razgovor s portirom, pa da bi me kaznila što dolazim POLA SATA pre kraja njenog Svetog radnog vremena i da bi se naslađivala dok ja žvrljam i prepisujem, pokušala je da mi uvali ono što ona treba da uradi. Pazi, da prepisujem podatke za Informatiku, Struju, SBB(mafiju) i Telenor?! Boleće me baš pedu da se bečim i još bez naočara! Vurim te uplatnice u pravcu iz kog su stigle, one se razlete ko leci iz aviona, a ja se još i izbečim se na nju:  JA DA VAM POPUNJAVAM UPLATNICE  ZA TU DEBELU PROVIZIJU ŠTO VAM PLAĆAM, ZNAČI NIKAD! POBEDILI STE, KONAČNO MOŽETE KUĆI.

SBB -KDS mafija

Pred Novu Godinu smo najzad kupili novi TV, pa smo pozvali SBB da nam uvedu digitalni signal. SBB je poslao Tupana i Glupana da obave taj delikatan i komplikovan posao. Tupanovo znanje o elektronici svodilo se na  udevanje i izdevanje utičnica i pomno praćenje zrikavim okicama i jezikom u uglu usta, kad će se pojaviti slika na ekranu. Kad se slika najzad pojavila razvukao je debilni osmeh (osmeh?!) preko glupe face, kao retard koga pohvali tutor u ludari. S druge strane, Glupan je bio zadužen da provuče četvrtasti kabel od DVD-a kroz okruglu rupu na poleđini moje skupocene media-komode  od punog drveta; Očito da mu u SBB-u nisu davali didaktičke slagalice sličnog tipa, jer sam posle nekog vremena od početka njegovog petljanja, na koje nisam obraćala previše pažnje, čula neobičan ritmičan zvuk škripuckanja; Bingo! Glupanu je sinula ideja da istesteriše rupu, ne bi li je prepravio u četvrtastu!!!! Kad sam dreknula pitanje na njega, on se sav sneveselio verovatno misleći da sada definitivno neće moći da razreši taj rebus. Stvar je ponovo uzeo u svoje ruke Tupan, prespojio jedno na drugo, izvrnuo levu džeksnu na desnu, a desnu na levu i objavio da je posao gotov. Ostalo je samo da falsifikujem potpis nosioca prava na to njihovo sranje i Tupan i Glupan su veselo izašli ostavljajući za sobom nesnošljiv smrad na znoj-sardine-beli luk-smrdljivenoge.
Posle nedelju dana, usrani dekoder više nije davao znake života. Umesto zelene, sijala je samo crvena sijalica. Misleći da mi nešto ne znamo, menjali smo baterije, probavali razne uglove prebacivanja signala sa daljnskog, psovali ga, kuckali, i šta ti ja znam...Bez rezultata. Susprezala sam svoju poganu narav koja dolazi do izražaja u sličnim situacijama, koliko god sam mogla, a onda sam zvala čoveka koji ZNA. ČOVEK-KOJI-ZNA potvrdio je ono u šta sam sumnjala od samog početka, tj da je dekoder govnjiv, usran, polovan i dr...Pozvala sam stoku iz SBB-a, rekla da mogu da dođu po svoj dekoder i tražila da odmah, SMESTA raskinemo ugovor. Ali ne može smesta, već moraš, naravno, da odstepuješ na ovsenoj kaši, popaseš naramak sena, tri puta optrčiš oko crkve, uletiš sa ličnom kartom, uglancaš dekoder, ukrasiš  kutiju, uzmeš taksi, odeš u filijalu, pokloniš se mrcini na šalteru i onda možda...Ako te posluži sreća...A da mi refundiraju tri meseca NEgledanja usranog digitalnog kanala? Mda...