Jun 15, 2012

Poseta

Dogovor je bio da dođem u šest... Stigla sam u šest i petnaest... Pozvonila sam prvi put i čekala...Čekala...
Znam da ne voliš kad neko uporno zvoni više puta. "To rade nervozni i nestrpljivi ljudi." Pošto nije bilo odgovora, pozvonila sam još jednom, rizikujući da te iznerviram, ali nisam te dugo videla, pa sam bila spremna da istrpim što god budeš imao da mi kažeš. Kako nije bilo odgovora, pozvonila sam i treći put, već ozbiljno zabrinuta; Glas ti je jutros zvučao umorno i ja sad svašta zamišljam, bojim se... Da nisi pao, da nisi zapeo, onesvestio se? Možda si, pak, izašao časom do radnje? Razmišljam...Zakasnila sam samo petnaest minuta, nemoguće da si otišao, nemoguće da se nisi vratio i ako si bio napolju, pa čekao bi me me valjda? Da nisi unutra?
Shvatam.
Idem teška koraka do kuće.
Izvini što sam zakasnila.